JEDNOG PONEDELJKA JA I ROĐAK SMO PROŠLI AUTOM PORED STARICE KOJA JE …

Jednog ponedeljka ja i rođak smo prošli autom pored starice koja je sa kesama sedela pored puta.

 

 

U prvi mah smo pomislili da čeka nekoga.

 

Kada smo dva sata kasnije opet prošli tim putem, ona je i dalje bila tu.

 

Bila je paklena vrućina. Stali smo i pitali treba li joj prevoz.

 

Sva srećna, ušla je i mi smo je pitali zašto je uopšte izašla iz kuće po takvom vremenu, a onda nam je ona ispričala kako nema nikog,

 

kako su je deca iz prvog braka njenog bivšeg muža izbacila iz kuce nakon njegove smrti, kako nema nikakva primanja i

da ide jednom sedmično do pijace da joj ljudi daju nešto hrane koja im ne treba.

 

Kad smo stigli do te kolibe koju naziva kućom, u suzama nam je rekla da joj je to najlepši dan u životu.

 

Dok smo joj pomagali da unese stvari, videli smo da je hleb tvrd kao kamen.

 

Kasnije tog dana smo se vratili sa svežim hlebom i toplim obrokom.

 

U kakvom svetu živimo

Izvor: ispovesti.com

(2151)



This post has been seen 1689 times.

JEDNOG PONEDELJKA JA I ROĐAK SMO PROŠLI AUTOM PORED STARICE KOJA JE …

| Slider, Život i stil |
About The Author
-