ŠOKANTNO OTKRIĆE ACE LUKASA: Morao sam da pjevam Legiji

Ulemeka sam dobro poznavao, ne zanima me šta je uradio. Stradao sam samo zato što sam mu pevao. Pevač Aca Lukas dao je na hiljade intervjua u kojima je bez dlake na jeziku secirao estradni svet, uključujući i sebe i svoje poroke. Međutim, prvi put je pristao da za Kurir progovori kao Aleksandar Vuksanović, čovek koji strastveno prati politička dešavanja, primećuje lopovluk i nepravde i ima šta da kaže Aleksandru Vučiću, Mlađanu Dinkiću, Vojislavu Šešelju i ostalim likovima koji mu, ne baš kao svima nama, prolaze kroz život. U intervjuu nam je otkrio i kako je bežao od Čedomira Jovanovića, zašto Zorica Brunclik ne može da bude ministarka kulture i otkud to da mu je Milorad Ulemek Legija OK tip. – Od onih sam što vole sve da znaju, pa pratim sve što se dešava.

Poznajete mnogo političara. Kako vam se čini taj svet politike?
– Izgleda mi tranziciono. I dalje haotično. Treba nam bar 30 ili 40 godina da politika postane servis svih ljudi. Sada je glavna tema i estradnija je od estrade, što je potpuno besmisleno.

Za estradu kažu da je džungla, šta je naša politika onda?
– Džungla na kvadrat. Još gore je nego na estradi. Političari nisu loši ljudi. Ima tu i onih koji nisu kvalitetni, ima onih koji ne zaslužuju mesto na kojem su, neki su pokvareni…

Gde ima više poštenja – u politici ili na estradi?
– Ta linija poštenja je veoma tanka i zavisi s koje strane se gleda. Stvar je samo u tome da li će neko svoju funkciju da iskoristi da nama poboljša neke stvari ili će da ukrade za sebe. Kod nas onaj koji krade nema straha zato što nema zakona. Nemojte mi reći da tamo neki nemački ministar neće uraditi neku kombinaciju od nekoliko miliona zato što misli da treba da ostane uz svoj narod. Ne, on ne sme to da uradi jer zna da će dobiti robiju.

Jeste li upoznali vašeg resornog ministra Ivana Tasovca? Pratite li šta je on radio?
– Nisam ga upoznao, ali ga jesam primetio. Pa, ko ga ne bi primetio. Čuo sam da ima nešto protiv ljudi koji se bave komercijalnom muzikom. Mene niko ne dotira, ja se sam finansiram i borim i ne bunim se. Ne bi trebalo da nam skaču po kičmi ko koliko ima i zarađuje, jer nismo mi krivi zbog toga. A prave se i takve malverzacije u agencijama za prava izvođača da najviše para uzimaju baš ti violinisti i oni koji najmanje rade, a to je od naših para. Eto, recimo, meni to ne smeta.

Narodni pevači su trn u oku, jer postoji fama da ne plaćate porez na sve što zaradite. Ima li tu istine?
– Plaćaju svi, a ja plaćam porez, i to u Nemačkoj, jer sam nemački građanin i živim tamo. I dokle god bude ovako, plaćaću ga u Nemačkoj.

Šta to treba da se promeni?
– Vrlo je jednostavno. Kad u Nemačkoj plaćam porez, vidim korist od toga, a ovde ne. U Nemačkoj plaćam čak veći porez nego što bih ovde. Dobro zarađujem i evo hoću da kupim auto od 100.000 evra i ne želim da on posle godinu dana vožnje po srpskim putevima izgleda kao kanta, jer sam 82 puta upao u rupu, a platio sam porez. U Nemačkoj to ne može da mi se desi. Porez sam platio da ne bude rupa, između ostalog.

A šta je s onom aferom kad se digla cela estrada na noge zbog poreskih inspektora?
– Od toga nije bilo ništa. Čuo sam da je taj čovek koji je bio na čelu Poreske uprave (Marko Marinković) sve to pokrenuo samo da bi se slikao s pevačicama. Tako je meni sve to i izgledalo. Poželeo je valjda da bude neki Eliot Nes, ali je na kraju završio na estradi.

Svaki put kad se sastavlja vlada, vaša koleginica Zorica Brunclik se pominje kao moguća ministarka kulture.
– Zoricu znam veoma dobro i ne bi snašla u toj ulozi. Ona nije za politiku, ona peva, i to opasno dobro peva. Ministar kulture treba da bude političar.

Jesu li vam ikad nudili da budete u nekoj stranci?
– Nisu me zvali, ali su me često provocirali da bi trebalo da se bavim politikom. Umem ja da pričam fino, ali ipak bolje pevam. Nemam ni nameru. Dovoljno dobro živim i znajući sebe, ne bih voleo da dođem u situaciju da budem nepošten.

Mislite da biste morali?
– Svakako bih imao priliku. Zašto bih sve rizikovao, a dovoljno dobro živim. Evo sad razmišljam, da mi nešto stoji na tacni a da ja ne uzmem. Iskreno, ne bih odoleo i ne znam ima li nekoga ko ne bi odoleo. Politika omogućava takve stvari i niko nije imun na to.

Pratite li skupštinske sednice? Kako vam izgledaju?
– Gledam to, kao što gledam i neke emisije koje su kod nas prokazane i u kojima nikada ne bih gostovao. Volim humor i gledao sam Mister Bina i Monti Pajtona i meni su pojedine kvaziozbiljne emisije na televizijama smešnije i od njih. Gledam skupštinu i to redovno.

Kakav je, na primer, Šešelj?
– On je ozbiljan lik, za razliku od raznih koji su ko pali s Marsa i koji lupetaju toliko gluposti.

Mora da je Zoran Babić bio jedan od onih koji vas je zasmejao?
– Vrlo mi je simpatičan lik. On veruje u ideologiju svoje stranke i toliko je zaljubljen u nju da mi se čini da bi, kada bi mu Vučić rekao da ovo nije zid, nego želatin, on bi rekao želatin iako je jasno da je zid.

Ima li nekoga tamo ko nije čista komedija?
– Ima tamo i ozbiljnih igrača koji su nekim ljudima smešni, a ne kapiraju da su veoma ozbiljni, poput Šešelja, Nenada Čanka… Oni su eksplicitni, ozbiljni igrači, ali umeju da budu i smešni. Na primer, nikad nisam zastupao stavove Čede Jovanovića, ali kad god sam ga slušao posle pet minuta sam uhvatio sebe da počinjem da mu verujem u to što priča.  Vrlo je vešt govornik, čak mi je najubedljiviji govornik od svih bivših i sadašnjih.

A kakav je Vučić?
– On je više narodski govornik. Njega i lično poznajem i moram da kažem da dosta stvari verujem da želi i da se trudi da uradi, a nešto se i vidi.

Ali opet je to nedovoljno da mu poveriš i svoj novac za porez?
– To nema veze s Vučićem i s ovom vlašću. Postoje dve stvari u koje se nijedna vlast svugde u svetu ne meša, a to su sudstvo i finansije. Oni uvek ostaju isti, a kod nas kako dođe nova vlast podrži nove sudije, nove ministre finansija, nove poreznike, poreske službe, pravila… To nema nigde na svetu.

Kažete da se Vučić trudi i da radi, a ima li s kim to da radi?
– Nema dobre kadrove. SNS je prilično mlada partija i, bez obzira na to što je tako brzo eksplodirala, još nije kadrovski osnažila. Zato se uostalom Vučić potpomaže socijalistima. SPS je jedna stručna stranka koja ima mnogo ozbiljnih političara  i najduže traje.

A kakav je Vučićev tim koji odabrao za prethodnu vladu? Gde je pogrešio?
– Evo ja kao nekakav stručni analitičar mogu da kažem da su dobro radili. Nemam nekih zamerki, ali nisam ni ulazio potanko u resore, pa da znam gde su greške. Ima pomaka, ali ima i demagogije, više nego što treba da je ima. Generalno rade dobro i ne vidim da bi neko mogao da radi bolje.

A kako pevaju? Dačić je na tom polju najviše bio eksponiran?
– Ivica je super, on je vrstan političar. To što peva, pa to je tako normalno. Ne vidim ništa loše u tome.

Jesu li političari stipse kad je reč o bakšišu?
– Često nisu samo oni na slavljima, nego su uvek tu i neki ljudi sa strane, uglavnom iz biznis miljea. Političari nemaju pravo da se toliko eksponiraju.

Jesi li im to sponzori?
– Pa nisu sponzori, nego prijatelji ili ne znam već šta rade van veselja na kojem sam. Otprilike plaćaju da se svi vesele, ali nije to neko razbacivanje parama.

A gde ima više poroka, na estradi ili u politici?
– Nisam upoznao nijednog političara koji je ultraalkoholičar. Ima onih koji vole da popiju. Za drogu ne znam, o njoj sam sasvim dovoljno rekao. Što se tiče kocke, isto ne znam jer nikad nisam kockao ni sa jednim političarem. Nijednog nisam video u kazinu.

Ima li istine u tome da se mnogi ljudi s estrade, ali i političari druže s kriminalcima?
– Evo ja se družim najviše. Nema kriminalca u poslednjih 15 ili 20 godina koga ja ne poznajem, s kojim nisam sedeo, kome nisam pevao… I šta sad? Treba li ja da idem u zatvor zbog toga? Jesam li ja zbog toga kriminalac? Pa nisam! Ali hajde da se zapitamo zašto ja njih sve poznajem od devedesetih naovamo.

Zašto?
– Pa zato što sam možda morao da ih poznajem. Zato što su oni pravili slavlja i zato što su me zvali. Zna se da sam uhapšen u „Sablji“ i prvo pitanje koje su mi postavili je zašto sam pevao kod Legije na krštenju njegovom detetu.

Nemate moralne dileme da li je trebalo da mu pevate?
– Nemam, a možda bi ih imao da ne živim u Srbiji. A pevao sam kod Legije zato što sam pevač. Da sam bio kuvar u hotelu „Jugoslavija“, gde je bilo to slavlje, ja bih kuvao. On me je zvao da pevam i on mi je platio, a mogao je i da ne plati. Mogao sam da kažem „neću“, a on je mogao da kaže „moraš“. Pitao sam onog policajca šta bi bilo da sam u tom slučaju, posle mog „neću“, pozvao njega i rekao mu: „Čika policajac, onaj Legija me zove da pevam, a ja neću, pošto smatram da je kriminalac, idi mu kaži da me ne zove“. Znate šta bi taj policajac u to vreme uradio? Stavio bi me u auto i on bi me sam odveo da pevam tamo, pošto tada u policiji nisi smeo da kažeš slovo „L“. Čim kažeš slovo „L“, njima svima padnu gaće. A onda kad se desilo sve što se desilo, onda su odjednom svi bili veliki i opasni. Samo mesec dana pre ubistva Zorana Đinđića neka se sete ko je bio Legija tada i šta se desilo u „Stupici“. Legija je bio bog u policiji. A ispalo je da smo nastradali mi koji smo pevali kod Legije. Pa gde je tu logika. To je bilo vreme za koje kažem ne vratilo se nikad.

A ko je za tebe Legija?
– Veoma dobro sam ga poznavao i s moje tačke gledišta smatram da je ok lik. Ne zanima me šta je uradio.

A jesi li zbog njega ili bilo kog kriminalca morao da pevaš?
– Nije me niko terao da pevam. Pevao sam kad sam pevao, kad nisam, onda nisam, i to je to. Smeo sam da ih odbijem, ali ima onih koji nisu.

(833)



This post has been seen 9868 times.

ŠOKANTNO OTKRIĆE ACE LUKASA: Morao sam da pjevam Legiji

| Magazin, Slider |
About The Author
-